| |
POSETILI SMO MAROKO
od 19. do 26. 04. 2008.
Odavno smo resili da posetimo divnu i nama prijateljsku zemlju MAROKO. Cilj nam je da obidjemo i najznacajnija mesta islamske kulture i upoznamo njihov narod, za koji smo culi da je veoma gostoprimljiv. Pokusali smo preko ambasade Maroka u Beogradu da uspostavimo kontakt sa nekom validnom turistickom agencijom u Maroku, ali i njihova (kao i nasa) administracija bila je spora (nikakav odgovor ni posle 8 meseci) i mi smo stvar uzeli u svoje - izvidjacke ruke! Otisli smo u Torinu kod nase brdjanke Sandre, sa zadatkom da ugovorimo posetu - MAROKU! - detalji
Nakon sijaset peripetija oko slanja garantnog pisma i mog zdravlja, odlaganja odlaska nase grupe za Vaskrs u Maroko i vracanje novca 36. izvidjaca (sve to, jer nisam izvrsio licni uvid u sve nase hotele u Maroku ), konacno sam se nasao u toj prelepoj zemlji. Na put iz Torina krenuli smo ja i Aziz (Marokanac iz Torina). U Casablanku smo sleteli negde oko 17h po njihovom vremenu (minus 2h od naseg). Veliki je to grad - megapolis, sa preko 8 miliona stanovnika! Pomislih prvo da cu tu negde sresti Humphrey Bogarta i Ingrid Bergman, no ... bilo je to davne 1942.godine.
Aziz i ja smo otisli da se smestimo u kucu njegovog zeta. Kako je tamo bilo i kakav je moj prvi susret sa marokansko - muslimanskom kulturom?
| Mr Shakar i ja |
Ne, nije muzej - vec stan! |
Da, stan mr. Shakera |
Kuran i citat na ogledalu. |
Soba za obedovanje |
Fasciniran sam gostoprimstvom i standardom ljudi u Maroku. Prosao sam celi svet i video mnogo toga, ali da stan nekoga lici u potpunosti na muzej - to nikada nisam video. Gospodin Shakar mi je rekao da on nije bogat i da spada u srednju klasu. Naravno da sam pomislio - kako onda izgledaju kuce i stanovi vise klase? Gost je kod pravih muslimana neprikosnoven i njemu je sve podredjeno. Posto smo ja i Aziz otisli do grada i malo okasnili, vratili se oko 01,20h, ja sam na prstima usao u kucu. Kad tamo - kompletna porodica nas ceka. Vecera je postavljena i SVI SU SA NAMA JELI! Dok se gost ne vrati nema vecere za ukucane (koji, uzgred, ujutro rano idu na posao, otac, dva sina i 3 kceri - svi dipl. ekonomisti sa najvisim prosekom). Bilo mi je jako neprijatno sto smo okasnili i to je bio zadnji put.
Razgledanje Casablance - 20.04.08. |
| Dzamija |
Scouts |
Sscouts i Aziz |
isperd dzamije |
cesma - fontana |
| Plato ispred dzamije |
Atlantik i ogromni talasi |
Tamo negde daleko je Brazil |
|
|
Sutradan smo posli u razgledanje Casablanke. Grad kao i svaki evropski, a mladi su u farmericama (dame sa vidnim pupkom) i sve podseca na Evropu. Kad - kad prodje neko stariji u dugackoj odori i po neka starija zenska osoba sa maramom oko glave. Feredze su veoma retke i u pitanju su samo stare gospodje (video sam ih ukupno 3, sto na 8 miliona nije nista).
Usledio je susret sa scouts Maroka - predsednik i nacelnik. (detalji kada kliknete na mali sliku). Sve vreme su bili samnom i ako je Aziz tu neprekidno. Nemam reci o njihovoj srdacnosti. Bilo sta da kazem, strah me je da to ne bude dovoljno i da se ne ogresim. Nakon 10 minuta po upoznavanju mi smo bili, u bukvalnom smislu, kao braca. Sve smo se razumeli i nista nije trebalo posebno apostrofirati. U svakom trenutku je sve bilo jasno, kao da su iz Preserna. Vodali su me po Casablanci, posetili smo njihove prostorije i videli poletarce i pcelice kako kroz igru uce o scoutizmu. Pogledali smo 3 hostela (smestaj za mlade i studente), a u jednom nas je sacekao folklorni ansambl i beduini su igrali za nas. Bio sam im interesantan zbog mojih gabarita, a i zbog sede brade koja u Maroku, na svakom mestu, izaziva neskriveno postovanje. Trazili su da se slikamo i evo te slike. |
| Folklorna grupa |
Predsednik i nacelnik SI Maroka na redovnoj molitvi |
Nepregledne plaze |
| Plaza sa sitnim peskom |
Skromni ulaz u hostel |
Hostel 1/4 kreveta |
Enetrijer hostela |
Besprekorno cisto |
Plaze Atlantika su prelepe - sitan pesak, ciste i nepregledne duzine. Talasi, kada je nemiran okean, dosta su veliki. Dubine nema ni na 50m udaljenosti od obale. Posetili smo i HOSTEL (=hotel za mlade, kojih u Maroku ima u svakom gradu). Kada pogledate ulaz pomislite - auu, na sta ce to liciti kada udjem. Enterijer je besprekoran. Sve je veoma cisto. Sobe su 1/4 i 1/5, a cene primerene studentima i mladjima. WCT su zajednicki.
O Cakasablanci su napisani mnogi romani i ja bih mogao jos mnooogo toga da napisem o utsicima, ali - nemamo toliko prostora ni vremena. Opsti utisak je fascinirajuci. Ljudi su divni i predusretljivi. Spremni u svakom trenutku da vam pomognu i odvedu vas do zeljene destinacije, jer, ipak je to OGROMAN grad i tesko je sve pronaci (cak i za one koji u njemu zive). Uvece smo dosli vec oko 22,20h u kucu g. Shakara, obedovali, pricali o svemu i otisli na zasluzeni pocinak.
Sutra nas ceka voznja do Marakesa, manjeg ali jos lepseg i egzoticnijeg grada - klik ovde.
|
|
